Skip to Content
Chess-Press Webshop
Početna strana

29.03. - dogodilo se na današnji dan

Autor: 
Web master
29 March, 2010 - 15:25

 

1974. - Američka vasionska letelica Mariner 10 je u prolasku napravila prve bliske fotografije planete Merkur.

 

1461.-

 U najkrvavijoj bitci Rata dveju ruža u Engleskoj, oko 36.000 vojnika pod

zastavom dinastije Jork (York) porazilo je kod Toutona, blizu Jorka snage

od oko 40.000 vojnika dinastije Lankaster (Lancaster), osiguravši time

engleski presto Edvardu IV (Edward).

1632.-

 Potpisan je Senžermenski ugovor kojim je pokrajina Kvebek u Kanadi

vraćena pod francusku upravu, pošto je bila zauzeta od strane Engleza

1629. godine.

1638.-

 Švedski kolonisti, pioniri, osnovali su prvo naselje u Delaveru (Delaware)

u SAD, i nazvali ga Nova Švedska (New Sweden).

1772.-

 Umro je švedski filozof i prirodnjak Emanuel Svedenborg (Swedenborg),

autor mističko-teozofskog učenja o prirodi. Posle njegove smrti pojavila

su se "Društva svedenborgista", iz kojih je nastala Crkva Novog

Jerusalima.

1799.-

 Američka savezna država Njujork (New York) je donela zakon o

postepenom ukidanju robovlasništva.

1809.-

 Švedski kralj Gustav IV (Gustaf) prisiljen je da abdicira posle više poraza

švedskih trupa u ratu s Danskom.

1848. -  Počeo je trogodišnji rat Danske s Pruskom u kojem su Danci pretrpeli

            poraz i izgubili veliki deo teritorije na jugu poluostrva Jitland.

 1849. - Velika Britanija je na osnovu sporazuma s maharadžom od Lahorea

            anektirala Pendžab i pripojila ga Indiji.

 1864. - Grčka je povratila suverenitet nad ostrvima u Jonskom moru, koja su bila

            pod kolonijalnom upravom Velike Britanije.

 1867. - Velika Britanija je od Kvebeka, Ontarija, Nove Škotske i Nju Branzvika

            formirala dominion Kanadu, u koji su 1878. uključene ostale britanske

            teritorije severne Amerike izuzev Njufaundlenda. Vestminsterskim

            statutom Kanada je 1931. postala nezavisna država britanskog

            Komonvelta, a konačne granice je dobila 1949. priključenjem

            Njufaundlenda.

 1945. - SSSR je zvanično priznao jugoslovensku vladu Josipa Broza Tita, koju su

            prethodno priznale Velika Britanija i SAD.

 1946. - Novim ustavom, Zlatna Obala, sadašnja Gana, postala je prva britanska

            kolonija u Africi s afričkom većinom u parlamentu, ali je na punu

            nezavisnost čekala još 14 godina.

1980. - Umro je Mantovani, (Annunzio Paolo Mantovani ) italijanski dirigent i

            muzički aranžer 'lake orkestarske muzike'. Rodjen je u Veneciji ali je

            odrastao i školovao se u Engleskoj gde je i ostvario najveći uspeh.

 1981. - Održan je prvi londonski maraton.

 1982. - Film Vatrene kočije ('Chariots of Fire') je dobio nagradu 'Oskar' za najbolji

           film godine.

1988. - Objavljeni su prvi planovi za izgradnju najvišeg solitera u Evropi, u sklopu

            rekonstrukcije londonskih dokova Kanari Vorf (Canary Wharf).

 1997. - Bežeći pred nasiljem koje je zahvatilo zemlju tokom krvavih nemira, više

            od 50 izbeglica iz Albanije utopilo se kada je njihov brod potonuo nakon

            sudara s italijanskim ratnim brodom u južnom Jadranu, u blizini italijanske

            obale.

 2002. - Izraelske oklopne jedinice ušle su u Ramalu i blokirale sedište

            palestinskog lidera Jasera Arafata.

 2002. - U Moskvi je predstavljen projekat prvog u svetu kosmičkog aparata "S-21"

            koji je namenjen kosmičkom turizmu.

 2004. - Na svečanoj ceremoniji u Beloj kući Severnoatlanskoj alijansi (NATO)

            zvanično je pristupilo sedam istočnoevropskih država: Bugarska, Estonija,

            Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija, čime je broj članica

            NATO povećan na 26.

 2006. - Nigerijske vlasti uhapsile su bivšeg liberijskog predsednika Čarlsa Tejlora

           (Charles Taylor) i izručile ga tribunalu za Sijera Leone, pred kojim je

            optužen za ratne zločine tokom građanskog rata u toj zemlji i Liberiji od

            1991. do 2001. godine. On je prvi afrički lider kome će se suditi za ratne

            zločine pred međunarodnim sudom.